Koliko puta vam se desilo da prećutite nešto što vam smeta kako biste izbegli konflikt? Ili da, nakon dugog ćutanja, reagujete burno i kažete stvari koje zapravo niste želeli?
Upravo tu na scenu stupa asertivna komunikacija.
Asertivnost je sposobnost da jasno, otvoreno i sa poštovanjem izrazimo svoje mišljenje, potrebe, osećanja i granice, bez ugrožavanja prava drugih ljudi.
Drugim rečima, asertivna komunikacija predstavlja balans između pasivnosti i agresivnosti.
Tri najčešća stila komunikacije
Pasivna komunikacija
Osoba svoje potrebe stavlja na poslednje mesto. Često govori:
- „Nema veze.“
- „Kako god vi kažete.“
- „Nije važno šta ja mislim.“
Na prvi pogled deluje da nema konflikta, ali se vremenom gomilaju nezadovoljstvo, frustracija i osećaj da nas drugi ne vide i ne čuju.
Agresivna komunikacija
Osoba svoje potrebe stavlja ispred svih drugih. Često prekida sagovornike, nameće svoje mišljenje i koristi optužbe.
Rezultat su narušeni odnosi, otpor i gubitak poverenja.
Asertivna komunikacija
Osoba poštuje i sebe i sagovornika.
Umesto:
„Nikad me ne slušaš!“
Kaže:
„Važno mi je da završim misao pre nego što me prekineš.“
Razlika možda deluje mala, ali efekat na odnos je ogroman.
Zašto je asertivna komunikacija važna?
Bez obzira da li razgovaramo sa partnerom, detetom, kolegama ili klijentima, kvalitet naših odnosa direktno zavisi od kvaliteta naše komunikacije.
Kada komuniciramo asertivno:
- Jasnije postavljamo granice.
- Lakše rešavamo konflikte.
- Gradimo međusobno poverenje.
- Jačamo samopouzdanje.
- Smanjujemo stres i unutrašnje nezadovoljstvo.
- Stvaramo zdravije privatne i poslovne odnose.
Zanimljivo je da mnogi ljudi veruju da će ih drugi poštovati ako ćute i prilagođavaju se. U praksi se često dešava suprotno – ljudi ne mogu da poštuju granice koje nisu jasno postavljene.
